Kida se tamo gde je tanko Miroslav Jovanović ("Nezavisna Svetlost")

podnaslovi } Kida se tamo gde je tanko Novinarstvo kao najjavniji javni posao Međutim, političari po pravilu ostaju nemi

Novinarstvo kao najjavniji javni posao

i politika kao delatnost kojoj bi javnost rada trebalo da bude osnovna mera demokratičnosti ne bi trebalo da se razilaze na ovom terenu. Međutim, principi i praksa ovde se ne podudaraju, pa novinari bi da pred javnost, odnosno svoje čitaoce, uvek izlaze sa što više informacija iz opusa vlasti, a nosioci vlasti i dalje pokazuju vrlo jaku sklonost da javnim učine samo ono za šta oni procenjuju da je za "široku konzumaciju". Drugim rečima, političari i njihovi savetnici kruto se drže devize da je isključivo njihovo pravo da doziraju obim i količinu informacija dostupnih novinarima, znači i građanima, a to su one "novosti" koje se distribuiraju kroz razna saopštenja i protokolarne vesti ili na konferencijama za novinare.

S druge strane, novinari koji svoju profesiju ne bi da svode na poslove političkih poštara, već da budu i "ovlašćeni društveni kontrolori" nosilaca javnih funkcija, moraju da budu "radoznali", uporni, pa nekada i steničavo dosadni u razbijanju velikih i malih političkih tajni i iskopavanju podataka koji bez razloga imaju etiketu "strogo pov.". To je bio i ostao, glavni teren političko-novinarskih sudaranja, pri čemu je njegovu silinu i te kako pojačavao nedostatak zakonske regulative u oblasti dostupnosti informacija i preciziranja obaveza i prava obe strane - i nosilaca javnih funkcija i novinara.

Ni novinari, naravno, nisu bezgrešni; umeju oni debelo da zabrljaju, da se ogreše i o pravila profesije i o kodeks. Nisu bezgrešni i "obični" građani kojima novine daju reč za lični sud o politici i političarima.